Intervju s bendom Autopark

Intervju s Oljom i Nikolom iz benda Autopark vođen je u ugodnoj atmosferi kafića Šikarica u kultnoj beogradskoj Skadarliji.

Hadžo: Dakle, nalazimo se u kafiću Šikarica, a sa mnom su...

 

Olja: Olja Lakićević.

 

Nikola: Nikola Berček. Iz benda Autopark.

 

H: OK, pa hajde za početak predstavi bend.

 

O: Dakle, Nikola Berček gitara, Dušan Lopušina druga gitara, Milan Bogdanović bas, bubnjevi Dejan Utvar, klavijaturista Aleksandar Sivački i ja kao vokal. Neki ljudi su se tokom vremena menjali, a ja sam eto ostala...

 

H: Imate tri albuma...

 

O: Imamo. Zapravo, ovaj treći još nije izašao ali imamo ga. Tu je.

 

H: Povod ovog razgovora i je taj nadolazeći treći album, pa hajde reci mi nešto za početak nešto o snimanju albuma, kako je sniman, kada je sniman i koja je razlika između ovog albuma i prethodnih?

 

N: Razlike su ogromne jer smo ovaj album sami platili. Snimali smo ga uživo, odjedanput svi zajedno i za tri dana smo ga snimili...

 

H: Čekaj, znači vas šest je došlo u studio, svaki sa svojim instrumentom, uključili ste se i piči buraz! Tako ste to snimali?

 

N: Da, tako smo ga snimili. Posle smo nadosnimavali vokale i detalje.

 

H: Znači na staromodan način...

 

N: Staromodan ili ne, ali mi smo imali toliko novaca (smijeh).

 

O: A i hteli smo snimati na taj, kako ti kažeš, staromodan način, da probamo i to pošto eto tako nismo do sada snimali, pa kao, sve što nismo radili moramo da probamo...

 

N: Stalno smo slušali kako smo mnogo bolji uživo i kako bolje zvučimo uživo nego na toj famoznoj drugoj ploči koja je ustvari napravila preokret za nas u odnosu na prvu po pitanju zvuka, pesama itd. Autopark je postao mnogo tvrđi bend, ta sva pop melodija je mnogo jasnije izlazila u prvi plan i možda zbog toga se desila promena, prelazak iz nekog undergrounda u kom se svi mi zajedno najbolje osećamo u nešto što je blisko mainstreamu. Kamo lepe sreće da je to mainstream jer ja volim da kažem, to je rekao i naš prijatelj Saša Stajić, kad bi ovo bio mainstream, mi bismo bili u Evropskoj Uniji. To bi onda značilo da bi mnoštvo bendova koji danas čine nezavisnu scenu bili ustvari mainstream.

 

H: Čuo sam da ima pomaka na novom albumu u načinu pisanja pjesama. Do sada je samo Olja pisala tekstove, a sada se odjednom pojavljuje još jedan tekstopisac, Nikola...

 

N. Tako je, ali to je bilo sticajem okolnosti jer su pesme nastajale u nezgodno vreme da nekog zoveš i morale su da se završe iste noći...

 

O: On je hteo da snimi celi album u toku te noći (smijeh), znaš, kad napravi pesmu, a pošto ne možemo svi da se pojavimo on napiše barem tekst. I onda ga i otpeva.

 

N: Ne, desila se čudna stvar. Ja sam za dve nedelje napravio 50 pesama...

 

H: Trebao bih te spojiti s Tonćijem Huljićem, jebiga, vi bi bili dobar tandem... (smijeh)

 

N: Bilo mi je lakše da i ja nešto napišem jer sam stalno osećao taj pritisak da se taj album mora odmah završiti...

 

H: Reci, kad si pisao tekstove jesi li ih pisao iz ženske vizure, za Olju?

 

N: Ne, već smo ih posle prepevali.

 

H: Tebi Olja nije bio problem pjevati tuđe tekstove ovaj put?

 

O: Naprotiv. Problem bi bio da mi bilo ko drugi da tekstove, ali pošto su ove pesme tako pametne, baš sam ponosna da ih pevam. Kao što mi nije bio problem kad sam na primer Daliborima gostovala na «Kratkoj šetnji», ja sam prosto uživala da pevam tuđi tekst. Nikoline tekstove sam potpuno razumela i još mogu da imam distancu prema njima, kao nisam ovo ja pisala a ipak se identifikujem, pa se na koncertu sigurno neću raspasti...Bio je samo jedan njegov tekst od ponuđenih koji sam skroz odbacila i napisala svoj, ali to je bio izuzetak...

 

H: Je li od tih 50 pjesama ostalo nešto za sljedeći album?

 

O: Da, za sledeći šestostruki album a onda ćemo se raspasti (smijeh)...Nikoli dolaze talasi inspiracije, sad imamo nove pesme za sledećih šest albuma...

 

N: Mi sad ratujemo u bendu, ja hoću ne da ove nove pesme sa albuma vežbamo za koncerte nego da sviramo ove još novije...

 

H: Kako vi opisujte vašu vrstu glazbe? Ja sam pisao da je to gitaristički pop, a ti si maločas rekao da naginjete ka nekakvom mainstreamu. Tko su bendovi u Srbiji s kojima se možete trenutno usporediti?

 

N: Ne znam, ali ja bih voleo da budem kao New Order.

 

H: Hm, čekaj malo, da li to znači i da ti se vokal prije toga mora objesiti? (smijeh) Olja, čuvaj se kad ovaj tu osnuje sljedeći bend...

 

O: Ne, uopšte ne razmišljamo o poređenjima...Kad slušam bilo koji bend, mene uopšte ne interesuje šta oni sviraju već da li se to meni sviđa. I nikad ne razmišljam o tome koju muziku oni sviraju, da li su oni neki alternativni bend, da li nisu...Ne razmišljam o njihovoj prošlosti, o tome kakva su oni ekipa, ako mi je super pesma, to je to. Niti ja mogu da budem kao neko drugi.

 

H: Ima li gostiju na ovom albumu? Na prošlom ste imali zanimljivog i neobičnog gosta, Tobićtobića?

 

N: Imali smo dva gosta, jedan je svirao violinu a jedan je pevao i oba su podjednako neobična samo što za ovoga sa violinom nisi čuo. Na novom albumu nemamo pravih gostiju, osim što je parče jedne pesme na bas gitari odsvirao naš drug Miki iz benda Darkwood Dub, a jedno parče klavijatura je odsvirao momak koji nas je snimao, Milan Prokop. I to je to.

 

H: Kako vaša glazba prolazi ovdje, u medijima? Imate li kakav feedback?

 

O: Ajooj... (smijeh)  Nemam radio, stvarno nemam radio pa ne znam. Ja i u kolima slušam diskove tako da skoro nikad radio ne slušam. Kažu nam ljudi da čuju ponekad na nekoj od stanica, mi pošaljemo pesmu pa ko hoće da pusti, on pusti.

 

H: Znači niste baš najbolji bend da vas pitam o tome kakva je situacija...

 

O: Pa situacija je sigurno očajna, mislim, čim ne slušamo radio znači nema razloga da ga slušamo... (smijeh) Sem pojedinih tematskih emisija nema ništa, na TV-u se sad pojavila jedna emisija, mi snimamo spotove ali čemu? Kao, da ih staviš na YouTube...?

 

H: Pa dobro, ali YouTube, MySpace, to su isto mediji, ljudi to gledaju...Nisam mislio isključivo na tradicionalne medije...Imate li nekih povratnih informacija preko tih društvenih mreža?

 

N: Ja imam utisak da je bend Autopark do sad imao samo dva neka talasa koja smo osetili kao neke povratne informacije. «Polomljena koplja» posle druge ploče i puno pozitivnih utisaka posle ovog koncerta na Jelen Pivo festivalu. To je bukvalno sve što sam ja primetio da je malo drugačije od svakodnevice.

 

H: Pa dobro, ali ovaj vaš koncert na Jelenu je došao u pravo vrijeme, to je dobar vjetar u leđa za vaš novi album. Nego, vaš prvi album se pojavio samo na internetu, drugi i u CD obliku, kako će izaći ovaj?

 

N: Album će izaći sad u oktobru, ali možda će se pojaviti na internetu kao besplatan download. Ovako, plan je sledeći: ili ćemo izdati CD i onda će ga netko od fanova već sutradan okačiti na RapidShare, ja sa time nemam nikakav problem, ili uopšte nećemo imati izdavača i odmah ćemo ga sami kao bend pripremiti za download. Ovo je breaking news što bi se reklo...

 

O: I za mene isto je ovo breaking news (smijeh).

 

H: Čekaj, vi ste prethodni album izdali za službenog izdavača, Multimediu. Za ovaj znači nemate nikoga?

 

O: Odličan Hrčak, to je informacija koju ja imam.

 

N: Trenutno smo pri samom kraju finalnog dogovora sa Odličnim Hrčkom, da budem najprecizniji. Ostalo je još par sitnica koje moramo da rešimo.

 

H: Rekao si da nemaš problem s tim da se vaša glazba distribuira preko interneta...

 

N: Ne, ja mislim da je imati CD nešto potpuno passe...

 

O: Ja recimo ne mislim tako. Ja mislim da je fizičko izdanje najbitnija stvar. Meni je muka od prekonzumiranja muzike sa interneta jer ne osećaš nikakav zanos kao onda kada uzmeš ploču ili disk i onda dva meseca slušaš samo to. Ovo, kao, znaš, imaš zanos zato što dolaziš do informacija, zato što skineš 58 albuma odjednom i preslušaš ih jednom ili dva puta ali ne možeš da imaš zanos kao kada si imao onaj jedan album koji te lomio nedeljama...

 

H: Znaš kako ja to kažem, volim držati nešto čvrsto u ruci, ha ha ha...

 

O: Ne, i ja isto, i zato želim da nam album izađe i kao fizičko izdanje.

 

H: Znaš, to ne možeš zaustaviti. Bitno je na koji način ti kao izvođač možeš utjecati da to, ako već cirkulira, bar cirkulira do što većeg broja ljudi. Ja sam recimo od onih koji, ako im se nešto stvarno dopadne što su čuli na netu, ode u trgovinu i kupi CD.

 

O: Ja isto. Nemam problem da to bude na netu, ali sa druge strane nikada ne bih neki domaći bend ili bend svojih drugara stavila na net.

 

H: Vezano za koncerte, pretpostavljam da to slijedi po izlasku albuma?

 

N: To zavisi od tih finalnih dogovora sa izdavačem, ali ja mislim da mi nećemo ništa glasnije delovati nego što smo do sada radili, mislim da nećemo imati nikakve velike koncerte, sve će i dalje biti za šačicu ljudi i nekako je možda to i najbolje za bend kao što smo mi.

 

H: Dobro, ali kakve su onda opcije za svirku izvan vaše zemlje, znači Hrvatska, Slovenija, Bosna, regija...?

 

N: Pa, opcije su užasno otvorene, samo je neophodno da nas netko pozove.

 

H: Da, sve se svodi na to, zar ne? Ali da bi vas netko pozvao, taj mora dobiti informaciju o vama, mora dobiti CD ili nešto...

 

O: Dobiće link (smijeh)

 

H: Odlično, možemo onda ovdje prekinuti, hvala vam na razgovoru i vidimo se na nekoj svirci.

 

O: Hvala i tebi!

 

 

 

  

«« Povratak